Нешто није у реду

              Лежим на клупи. Гледам неки филм. Тата и ти се, мајко, мотате по кухињи. Печете рибу. Позната слика. Само... Нешто није у реду. Нешто бих те питао, али ми мисао бежи. Не, није питање. Имам нешто важно да вам кажем. Пођем и у тренутку заборавим, а врло је важно. Гледам вас, тата боцка рибу, бела риба је у питању. Сви је волимо иако има пуно костију. Ти, мајко, припремаш кромпир салату и завршаваш чорбу, рибљу чорбу. Нико не прави рибљу чорбу, као ти. Имаш разне рецепте, са великим парчадима рибе, са ситним парчадима, са млевеном рибом, љуте, благе...

                Поче нешто да ми се мути пред очима. Пређох руком преко лица, протрљах очи и све је поново у реду. Наставих да вас гледам. Нешто причате, али ја вас не чујем. Одједном ми се потпуно замути и ништа више не видим. Нешто ми цури из носа, пипнух се, крв... Одједном, све се разбистри. Пипнух нос поново. Нема крви. Нешто није у реду...

                Сетих се шта треба да вам кажем. Биља је опет трудна. Имаћемо нову бебу. Срећан сам. Толико сам срећан да желим одмах да вам кажем. Нећу као прошли пут. Прошли пут вам нисам рекао директно. Написао сам кармином на огледалу у купатилу: Рода се најавила. Чекао сам да сами видите. Рекох вам. Вас двоје ме погледасте и ништа. Ништа. Ништа ни ја. Окренух се и наставих да гледам филм. Нешто баш није у реду...

                Настаде мир. Чује се само цврчање рибе у рерни. Мирише риба. Одједном и цврчање престаде. Ни риба више не мирише. Затворих очи. Дремеж ме хвата. Одједном нека бука све јача. Отворио бих очи, али ми се не да. Бука добија облик. Знам ово. То је једна од мојих омиљених мелодија.

The fire in your eyes
Keeps me alive
And the fire in your eyes
Keeps me alive

Коначно отворих очи. Лежим у кревету. У мојој соби. На јастуку капи крви. Са мобилног се чује музика. Моји омиљени стихови ме буде. Схватих. Све је било само сан.

Нешто није у реду...

Нема те...

Мајко...