ЈЕДНО И МНОШТВО

                 Ја сам једно. Ја сам и мноштво. Мој живот је и кратак и дуг. Живим месец дана, али и 40 година. Умирем сваког месеца, али се и рађам сваког месеца. Ако ми се свиди умирем и рађам се недељно или сваких две недеље, а понекад се родим и умирем као близанац. Једном сам умрла и родила се тек после 8 година. Моје ново рођење је слављено више него икад. Имам хиљаде пријатеља и старих и младих. Младих у последње време, мало мање, али и то се мења све их је више.
                 Ја сам времеплов и машина за путовање у фантазију. Моји пријатељи са мном путују и у стари век и на Дивљи Запад и у далеку будућност. Отимамо Јелену Тројанску, срећемо се са Југуртом и путујемо свемиром са Флаш Гордоном. Решавамо проблеме са Рип Кирбијем, помажемо Модести Блејз. Градимо ранч са Команчом и помажемо Индијанцима под вођством Блуберија. Забушавамо у предузећу са Гастоном, а у касарни са Билијем. Млатимо Римљане и једемо вепрове са Астериксом и Обеликсом. Ношени ветром на далекој планети заједно са ратницима Акбара и демоном са Кариба уз помоћ принца Валијанта и космичких путника спасавамо Малтежанина док траје индијанско лето.
                 Ја сам СТРИПОТЕКА.

Меланхолија Мрачне шуме

Не сећам се тачно када сам почео да скупљам стрипове, али популарна легенда каже да ми је прве стрипове дао један неколико година старији комшија. Потом су ми мама и тата куповали понеки с времена на време. На крају сам почео редовно да их купујем и то све што је било на киосцима или углавном све: Лунов Магнус Стрип, Златна Серија, Марти Мистерија, Дилан Дог, Ник Рајдер, Тарзан, Стрипотека, Политикин Забавник плус понека издања, која нису изашла у великом броју: Панишер, Дестројер, разне варијанте Конанових стрипова. Понекад сам набавио и неки стрип албум. Први је био Брик Брадфорд. Полако сам се од читаоца претварао у колекционара. Све сам више водио рачуна о стању стрипова које набављам, јер нисам више куповао само на киоску, већ сам почео и да попуњавам колекцију са старим пропуштеним бројевима.

На моју жалост почетком деведесетих све је полако клизило у катастрофу. Стрипови су били све скупљи и полако су почели да нестају са киоска и онда једног мрачног дана ништа више није излазило. Ниједан једини стрип се није могао купити на киоску, осим понекад кад је неко продавао старе стрипове. Редовних издања није било уопште. Остао је само Политикин Забавник. У периоду од отприлике 92 до 95 извор стрипова ми је био један антиквар који се појавио на локалној пијаци и почео да продаје стрипове, као и неки другари који су решили да их стрипови више не интересују. Од регуларних издања којих је било на кашичицу сам се трудио да купим све што се појави.

У том неком периоду сам видео у новинама да је неко најавио да ће почети са издавањем стрип ревије Трон и да се може купити само у једној београдској књижари, која је на жалост касније изгорела. Скупио сам некако паре за прва три броја и послао ујака да ми их купи. Сећам се да сам га чекао да ми донесе стрипове, кад је зазвонио телефон. Јавила се мајка и каже да ме уја тражи. Већ сам био убедачен, јер сам мислио да их више нема, кад, он ме пита имам ли ја неки од ових бројева, ја већ онако изнервирано кажем да немам ниједан и да ми купи само прва три за колико има пара. Мојој срећи није било краја када ми је донео свих пет до тада изашлих бројева Трона јер је у књижари на свих 5 бројева био попуст, па је било довољно новца.

Било је још неких стрип издања која су покушавала тих дана да нађу свој пут до купаца и да опстану у тим суровим условима сталне инфлације и беспарице. Многи су се гасили после неколико бројева Балон, који се чак појавио у два наврата, Финеса, а неки нису дочекали ни други број као Ђенерал  Дража. Потом су се појавиле и прве приватне издавачке куће Хорус, Маверик, које су на разне начине покушавале да опстану на тржишту. Неке са старим јунацима попут Загора, Комадант Марка и Великог Блека, а неке су чак покушавале и са новим као што су Наполеон и Натан Невер, док је било покушаја да се ослањају на домаће снаге у врло амбициозним стриповима попут Генерације Тесла, Бораца Сумрака и шаролике Стрип Маније. Трудио сам се да све ово купим и некако сам успевао. Међутим моја глад за стриповима је била све већа и већа.

Потом сам негде од 1995. почео редовније да одлазим за Београд. Сада су се могућности за набављање стрипова значајно прошириле. Прво сам открио две сталне тезге са стриповима и то једну на Зеленом Венцу, а другу на Теразијама у подземном пролазу. Ту ми се нешто нису свидели продавци, али на Зеленом венцу сам негде те или следеће године купио Стрипотеку број 1 за неке смешне паре. И дан данас мислим да тип није имао појма шта је то. Открио сам и једног лика који се звао Бобан у Кнез Михајловој од којег сам купио читав низ Стрипотека. Полако сам повећавао моју колекцију стрипова и постајао сам све задовољнији и као читалац и као колекционар. Стрипова још увек није било на киосцима, бар не од неких озбиљних издавача. Бројна издања су се угасила, а нека су каснила и по неколико месеци.

Не знам тачно које године, али на једном трамвају сам видео налепницу Алан Форд, продавница стрипова, Нови Београд или је тако нешто писало. Када сам први пут ушао у ту продавницу завучену у једном од београдских блокова недалеко од бувљака, ствари су се потпуно промениле. Упознао сам Мирослава, продавца који је у својој радњи имао готово све што бих ја пожелео да купим. И тако, постао сам редован посетилац те радње и колекција се брзо повећавала. Сате и сате сам проводио у тој продавници, што гледајући шта бих све могао да купим, што у разговору са Мирославом.

Једног лепог дана октобра 1999. сам пошао на факултет и по обичају погледам излог киоска да видим има ли шта ново, кад оно стоји Стрипотека 937, са стрипом Ларго Винч. Просто човек да не поверује. У првом тренутку нисам могао да схватим да је то нови број. У неверици сам помислио да сам и поред свих година бављења стрипом и набављања старих бројева, некако пропустио тај број Стрипотеке који је изашао у оним смутним временима кризе. Неверица је кратко трајала, схватио сам: ОВО ЈЕ НОВИ БРОЈ СТРИПОТЕКЕ. Одмах сам га купио. Мојој срећи није било краја. Стрипотека је од тада редовно излазила, а ускоро су кренули и стрип албуми и изгледало је да је будућност светла. И заиста у наредном периоду почело је полако да се појављује све више стрип издавача, али нису нешто нарочито добро пролазили.

Пратио сам Маркетпринтова издања и попуњавао старе серијале које сам скупљао. Старе стрипове сам набављао и даље у Алан Форду, али се ускоро појавила нова стрип продавница и то код Зеленог венца – Дарквуд. Почео сам све чешће да свраћам у Дарквуд, а Алан Форд је полако излазио из приче. Дарквуд је имао једну велику предност у односу на Алан Форд, а то је локација. Зелени Венац ми је био успут кад сам се враћао са факултета, свратим, купим један-два стрипа и идем право на станицу и потом за Обреновац. И тако сваки дан. Добра времена су то била. Студентски џепарац је био довољан да прилично ублажи моју глад за стриповима. Број издања која сам куповао се прилично проширио. Почео сам да купујем и нова издања која су долазила из Хрватске. Гомилу разних стрипова у издању Слободне Далмације, па Луденса и Стрип-Агента, углавном Бонели школа. Првенствено сам куповао Мистер Ноа, Текса, Марти Мистерију, Дилан Дога, Натан Невера, па чак и Загора.

Срећно време није дуго трајало. Наши издавачи су имали мали број издања, али је из Хрватске стизао огроман број стрипова. Све сам више покушавао да повећам свој буџет за стрипове на уштрб неких других ствари, али сам све мање успевао да дођем до свега жељеног. Жељених издања је било све више, а буџет за стрипове исти. Потом је дошао брак, крај студија и посао. Сопствена плата. Мислио сам, сад ће бити већи буџет за моје стрипове. Једно време је и био. Онда се појавио на нашем тржишту нови издавач: Весели Четвртак. Сваког четвртка један или два нова стрипа. И овај издавач је опстао. Пратио сам сва издања. Некако сам успевао да купим и понеки стрип-албум. Желео сам још нових издања. Пара није било Бог зна колико, али некако сам успевао да купим шта сам желео.

У наредне две године десило се да сам почео све више пара да дајем на пелене, сликовнице и играчке - РОДИО МИ СЕ СИН :), па је све то утицало на промену приоритета за куповину стрипова. Некако сам успевао да себе убедим у прави начин рационализације спискова. Прво су страдали хрватски издавачи, јер као било би добро да купујем само издања из Србије да би се овде потпуно опоравила стрип-сцена, ипак ни то ми није потпуно успело. Мистер Ноа, Текса, и Мартија сам наставио да купујем, а и неке албуме из Хрватске. Људи објавили Брус Хокера, па како да га не купим. Ипак, полако сам морао да крешем буџет за стрипове, па сам почео да одбацујем и домаћа издања. Загор је први отпао, па Дилан Дог. Некако сам убедио пријатеље и рођаке да ми за рођендан купе понеки стрип. Некако је колекција и даље расла. Са увођењем интернета докопао сам се и огромних количина скенираних стрипова, првенствено америчке стрип сцене, али ништа не може да замени стрип на папиру. Спискови за куповину стрипова су били све већи, а реализација све слабија.

А онда су наши издавачи почели да ме психички уништавају. Појављивао се све већи број издавача, са све више нових издања. Некако сам успевао да рационалишем и да себе убедим, да не морам да читам нове Бонели јунаке, вероватно нису добри и тако то... За нека стрип издања сам успео да се убедим да су прескупа и да не вреде толико пара. И онда су Весели Четвртак и Дарквуд решили да ме упропасте потпуно. Весели Четвртак је почео да издаје неке Бонелијеве јунаке, од прве епизоде спаковане у обимна издања од по неколико епизода. Лако сам се убедио да ме Загор и Дилан Дог не интересују, али шта са Мистер Ноом и Тексом? Некако сам успевао да их купујем једног по једног, додуше са кашњењем, али ипак сам куповао. Весели Четвртак је помогао, на жалост, тако што је угасио Дампира и проредио Мистер Ноа и Текса, тако да ту некако пливам.

Међутим, прави хаос је направио Дарквуд који је решио да се претвори у издавачку кућу и то ону која ће да издаје оно што бих ја углавном желео. А за све треба пара! Најавише прво Библиотеку ризницу у којој ће издавати Хогартовог Тарзана. Како да га човек не купи. Некако сам се убедио да ми Геа, Јулиа и Лилит не значе толико, али и ту сам попустио па сам куповао по неки број с времена на време. Најавили су Конана у квалитетном издању са тврдим корицама и што је најлепше са врло повољном ценом. Супер! Где да нађем паре?

А онда су ме у протеклих шест месеци докрајчили. Довели су ме у стање да сваких месец-два долазим у стање јаког одушевљења које траје неких 10-так минута, а праћено је вишесатном меланхолијом. Ајде што се Конан усталио па је стигао до броја шест и објављују и Конана у боји, ал’ објавише Фостеровог Тарзана.

Па, најавише издавање стрип-албума француске стрип школе са врло повољном претплатном ценом, а и касније ће бити врло повољна. СРЕЋА – меланхолија. 

Издаваће издања Марвел школе: Летача, Хулка... СРЕЋА, СРЕЋА – меланхолија, меланхолија, меланхолија.

А где су издања других издавача.... меланхолија, меланхолија, меланхолија, меланхолија, меланхолија, меланхолија, меланхолија.

Издаваће Црвену Соњу и Конана... СРЕЋА, СРЕЋА,СРЕЋА – меланхолија, меланхолија, меланхолија, меланхолија. 

Окружен мртвима и Лок енд Кеј и Паркер...СРЕЋА – меланхолија. 

У сарадњи са Маркетпринтом прошириће издања француске школе... СРЕЋА, СРЕЋА, СРЕЋА - меланхолија, меланхолија, меланхолија, меланхолија, меланхолија, меланхолија...

Меланхолија, меланхолија, меланхолија, меланхолија, меланхолија, меланхолија, меланхолија, меланхолија, меланхолија, меланхолија, меланхолија, меланхолија, меланхолија.

МЕЛАНХОЛИЈА МРАЧНЕ ШУМЕ!