По старом обичају Огњен
је и тог дана, после школице, истрчао напоље да провери стање на својој
територији. Слетевши низ степенице, брзином од које се мами диже коса на глави,
бацио је поглед преко ограде, не би ли видео своју омиљену комшиницу. Нема је,
али ту је црвени ауто. Стегао је песнице и цимнуо руке на доле, шкрипнувши
зубима: Мрзим...
Крајичком
ока спазио је отворена врата на чичиној радионици и стуштио се тамо! Улетевши
у радионицу, видео је чичу и неприметно брзо покупио један метар, два шрафцигера,
паковање наставака за шрафилицу и још три-четири ствари за које није знао шта
су. Излетевши, поређао је своје ново благо по тераси, а после пар минута из
радионице се зачула грмљавина: ОГЊЕНЕ!!! Чича је приметио да му недостаје
неколико алатки. Неставши у виду ластиног репа иза ћошка, оптрчао је један круг
око куће и залетео се до своје љуљашке. Почео је да се вере по металној
конструкцији с једног на други крај. Висећи на средини одједном је приметио
нешто сасвим мистериозно. Мистериозно као у оном цртаћу о госпођи Малард!
Био
је то мистериозни круг у трави. Скочио је са конструкције и чучнувши при
доскоку, пажљиво је посматрао ивицу круга. Са једне стране нормална трава, а
унутар круга ни једне једине травке. Права мистерија. Бојажљиво је закорачио у
круг и још брже искорачио. Ништа. Све је нормално. Али одакле овај круг? Да ли
га је било јуче? Није. Па, одакле он овде? Могао би да га измери метром. Пође
према радионици по метар, али се сети муња из чичиних очију и врати се до
круга. Како да га измери? Сетио се. Избројао је колико корака му треба од почетка
до краја круга. Пет корака. Ма, ко ли је направио овај круг?
Поново
се окачио на љуљашку и почео да размишља. Можда
је тата косачицом? Није. Тата је и заборавио где је косачица. Деда ће га опет
грдити. Хихихихи! Волим кад деда грди тату. Гле колика је трава, осим у кругу.
Права мистерија. Знам!!!! Сетио сам се. То су сигурно они ванземаљци из серије
коју тата гледа. Њихов брод се сигурно спустио и спалио траву. Али трава није
спаљена. Мора да им брод иде без ватре.
ЧИЧА!!!
Повикао је Огњен утрчавши у радионицу, овде
су били ванземаљци. Аха, били су.
Излази из радионице, сто пута сам ти рекао, одбруси чича. Огњен се врати до
круга и пређе га неколико пута тамо-вамо. Приђе свом Меди, куци коју му је
поклонила тетка, а која је сад већ била велика и затворена у огради. Ти мора да си видео ванземаљце, рече
Огњен док је бојажљиво пружао руку и мазио Меду по глави. Што ћутиш, кажи ми. Нећу им рећи да си ми ти рекао. Какви су били? Имају ли зубе као ти? А мачеве? Сигурно имају
и мачеве. Или можда пушке? А какви су? Да ли изгледају као ја или као
чудовиште?
Одједном
Огњен трже руку од Меде и погледа га уплашено. Ти си сигурно ванземаљац. Претворио си се у мог Меду! Меда никад није
пуштао да га мазим. Не можеш ме преварити. Меда у том тренутку залаја, а
Огњен потрча што је брже могао ка радионици. Провиривши унутра, виде да нема
чиче. Чичу су отели, помисли и појури
даље ка предњем дворишту. Стаде до аута и погледа преко ограде, али комшинице и
даље није било. Разгорачивши очи, схвати: И
њу су отели! Улете у кућу, дерући се из петних жила, пројури поред маме и
тате, до своје собе, узе мач и стави кацигу на главу. Окренуо је леђа зиду и даље
вичућу, као да му је хиљаду и један ванземаљац у соби!
Мама
је забринуто ушла. Шта је било Оги?питала
је. Ванземаљци су се претворили у Меду и
отели чичу и Веку и направили круг у дворишту! Мами је тог тренутка пао
мрак на очи. Сине, нема ванземаљаца. Века
је на послу, а чича је у његовој соби. Круг је направио базен, који је тата
јуче коначно склонио. Лепо сам теби и тати рекла да није за тебе да гледаш ону
серију о ванземаљцима, коју сте јуче гледали. Али шта вас брига, шта мама
прича.
Огњен
скиде кацигу и одложи мач, загрли маму, док му је срце лудачки лупало. Насмејао
се кад је видео тату како бојажљиво провирује у собу. Тата му је намигнуо и
нестао у виду ластиног репа, не чекајући мамину грмљавину!
