Војска

             Претурајући по неким кутијама, налетео сам на штос писама које сам писао мојој девојци док сам био у војсци. Прочитах једно, па друго и нисам престао све док нисам прочитао све. Протекло је скоро седам година од кад сам се вратио из војске. Служио сам праву војску, са пушком. У војску сам отишао тек кад више није било избора, са 27 година. До тад сам некако успевао да одложим. Није ми се ишло. Били су ми чудни они који се добровољно јаве. Шта је војска знао сам само по причама, које су причали они што су већ били. Приче су се доста разликовале. Било је оних који су имали лепа сећања, у стилу: а у војсци сам стекао друга до гроба, или био сам добар са командиром, па сам могао да радим шта ја хоћу. А било је и оних који су све то описивали једном речи - робија. Како је мени било? Види се из ових писама. Видећете и ви у наредним постовима.
             Ово је само уводна напомена. Отишао сам у војску у септембру 2003 године.
             Те године је убијен премијер.
             Партизан је ушао у Лигу шампиона.
             А ја сам нашао љубав свог живота и двадесeт дана касније отишао да одужим дуг отаџбини.

Објави пост