Поздрав од Жељка, освајача Валузије
Пре неки дан сам био код мог друга Зорана и играли смо ону стратегију, што се зове Доба чуда или тако нешто. У игри ја сам био краљ Жељко од Великог Поља, а он краљ Кул од Валузије. Свако је представљен са по једном јединицом, која кад настрада, игри је крај и преживели је аутоматски победник.
Све је било добро на почетку. Обојица смо ширили своје територије, додуше, њему је то ишло мало боље. Певушио је како ће ми расути кости по бојноме пољу и тако то. Опасне ствари су почеле када су моје извиднице (један херој и две слабашне јединице) случајно залутале на његову територију. Ми смо само хтели да шетамо по чистом ваздуху, беремо цвеће, повалимо неку сељанчицу, али злотвори не дадоше. Изненада се појави краљ Кул са силном и небројеном војском. Летња киша кад би се сручила, ни кап не би на земљицу пала, већ на овај проклети ђавољи накот и њихове коње. Са том силном пакленом ордијом, краљ Кул нападе нашу извидницу и поби моју, никад прежаљену децу цвећа. Обманут магијским ритуалима својих свештеника, поганих слугу Луцифера, краљ Кул, кости му пашчад развлачила по свету довека, шетњу наше извиднице је схватио као најезду на његову погану земљу. Послао је свог смрдљивог гласника да раскине све односе са нама. Наше премудро и благочастиво величанство краљ Жељко, које је сунце небу, покушао је да докаже да не желимо рат, али краљ Кул, са душом у сатанским канџама, није хтео ни да чује ни за какве разлоге. Тада краљ Жељко, у бризи за својом децом цвећа, Бог им душе благословио вечним рајским животом, сакупи једну малу војску и крену да их тражи, не би ли умирио своје предобро срце, које је хтело од бриге да препукне, јер немаде од њих никаквих вести, а не сумњаше да су настрадали од руке демонског порода. У тој потрази краљ Жељко, сјај његов нека сија хиљадама година, наиђе на један Кулов град. Без обзира на објаву рата, хтеде само да их упита за нашу извидницу, али просто је невероватно шта се тада одиграло пред нашим очима. Цела посада овог града, под утицајем поганих паклених демона, анђели их спржили, изврши ритуално самоубиство и то тако што су наскакали на мачеве наших смерних и богобојажљивих војника. Тада краљ Жељко, неизрециво милосрдан и човекољубив, заузе град да би га сачувао и вратио краљу Кулу, када га Бог благослови и макне му ђавољску копрену, која му је помрачила вид и расуђивање. Краљ Кул показа да његовој души нема лека и сакупи сву своју ордију и крену да нас нападне у овом граду, који му чувасмо. Науми он, краљ Кул, надмени син и слуга Сотонин, да нас уништи и да се потом његова безбожна ордија излије на нашу земљу као скакавци, да наш богобојажљиви народ плени, коље, роби и да где год допре, све као огањ спали и сатре. Покушали смо да се објаснимо са њима, али са гамадима преговора нема. И тако су нас силе зла и мрака напале тог лета Господњег, не знам ког, Бог зна. Наше малобројне трупе, храбро су се супротставиле поганој ордији, ђавољем семену, горели у паклу довека. Уз Божију помоћ и арханђеле небеске савладасмо силе зла. Прво смо у пакао послали десно, па лево крило, а онда је на бојишту завладао мук. На сред бојишта мегдан су поделили краљ Кул и наш благоверни господар краљ Жељко. Тукли су се цео летњи дан до подне. Неколико пута током мегдана, сасвим случајно се десило да наши војници ударе краља Кула с леђа. Шта се може? Необуздана младост. Заиграла се деца, Бог их благословио. На крају краљ Жељко, једним замахом јуначке деснице, одсече главу краљу Кулу. Тиме је добио и битку и игру.
Полако се вративши у стварност, угледали смо на екрану поруку да је краљ Кул изгубио. Зоран је почео да мења боје у лицу, да тешко дише и да са неверицом гледа у поруку. Морао сам да се смирим и да га не зезам, па и да га тешим и да се понашам врло снисходљиво, јер је он, после првог шока, почео све брже да дише, да се шетка око мене и погледа у правцу катане на зиду. Тврдио је како ће за следећи пут спремити сценарио са бољим условима, као да није најбитније имати храбро срце у јуначким грудима. Убрзо сам отишао кући, да он не би окрвавио катану.
Све најбоље жели вам
Милошћу божјом краљ Жељко, господар Великог Поља и Валузије.
strasno...
ОдговориИзбриши