Војска 7

12.1.2004.

Највећи проблем у овој касарни је телефонирање. Овај наш телефон, ем се не чује, ем скоро никад не ради. Телефонска говорница се налази код дежурног официра (доф) и он чује све што се прича, па је и тамо незгодно телефонирати, а и та говорница често не ради. Јебеш ти то, оволика касарна, а није obзбеђено неколико говорница.

13.1.2004. 16.00-18.00 пожарство II-1 смена

Ево опет пожарим. Мало више од 24 сати без пожарства. Данас је 133. дан робије. Остало је још 111 дана или, не дај боже, ако је 9 месеци, онда имам још 142 дана. Ево и овај 111. дан је при крају. Зачас ће то проћи. У ову цифру је урачунато и редовно од 17 дана. Мало по мало и ето га 2. мај и крај. Никад више маскирна мода. Мало ћу да обиђем ове кршине, тек реда ради. Овде је данас баш леп дан. Као да је пролеће. Сад је мало захладило, али добро је то. Мраз од једно -1 би био одличан, да стегне каљугу која је настала данас кад се снег истопио.

13.1.2004. 22.00-00.00 пожарство II-2 смена

Дочекујем Српску нову годину на ексклузивном месту у аутопарку касарне Грошница. Луда журка, само ја и моја пушка, а да ту је и нож, њега никако не смемо заборавити, он забави даје посебну оштрину. Ове мрачне ноћи радује ме помисао да ћу за викенд кући. Требало би да сутра сазнам да ли сам добио дозволу. Највероватније јесам, али војска је чудо. Никад ниси начисто и 100% сигуран у било шта, све док се не деси. Сад сам гледао ватромет изнад цркве у Крагујевцу.

14.01.2004. 09.00-12.00 пожарство II-4 смена

Ова смена је нешто дужа јер морам да мењам типа који је отишао у откоманду. Поделио сам са Батицом његову смену. Време је одвратно. Није хладно, али нека кишица, на моменте јача, на моменте слабија, пада цео дан. Завукао сам се у стражарску кућицу и пишем писмо. Не могу баш рећи да уживам, али док пишем време брже тече. Ево кишица прелази у пљусак. Мрзим овакво време. Свуда каљуга, а у аутопарку ни трага од асфалта. Пих, баш ме нервира ова киша. Много је досадна. Никако да престане. Осећам да ми влага улази у кости, иако нисам покисао и не киснем. Руке су ми се смрзле морам мало да оставим оловку... Ево ме опет. Имам још 45 минута до краја смене. Киша и даље пада мада знатно слабије. Можда ће ускоро и престати. Мада, нешто не верујем.

15.01.2004. 14.00-16.00 пожарство II-1 смена

Опет сам пожарни. Нисам ни сумњао да ће ме закачити још једном до викенда. Киша и даље паде. Обукао сам бунду, која не пропушта кишу, мислим воду, и стојим у кућици, па тако нема проблема. Заиста не разумем ону пословицу „Обилази као киша око Крагујевца”, па овде пада 3 дана без престанка. Добро је ово пожарство. Захваљујући њему сам написао приличан број страница. Добро сам се сетио да пишем током смена, јер ван пожарства слабо успевам. Кад имам времена, онда сам обично јако уморан, а пошто пишем у кревету, брзо ме савлада сан, па писање не иде, а овде на пожарству стране се нижу. Једног дана можда објавим ова писма и згрнем милионе. Јунској класи су јуче скратили војску 30 дана, то јест на 8 месеци. То значи само једно да нема шансе ни нама да буде дужа, што значи да ми је остало још 108 дана војске. То ће брзо проћи и крајем априла ето ме кући. Ова киша никако да престане. Много ме смара. Данас смо цело преподне играли игрице на Сонију. Главни официр, неки капетан, није био ту, а овим нижим официрима одговара да се ништа не ради, па тако кулирају они, а кулирамо и ми. Уживанција једна права. Да је сваки да овакав, војска би била милина једна божија. Добро, није ни ово Бог зна како страшно. Могло је бити и горе. Чини ми се да овде неће бити проблема да идем кући сваки други викенд.

15.01.2004. 20.00-22.00 пожарство I-2 смена

Ево ме на још једној тури пожарства. Киша пада, иако је била престала једно пола сата. Ово пишем тешко, јер ми је осветљење далеко од кућице, а због кише не могу да пишем ван кућице.

16.01.2004. 08.00-10.00 пожарство I-4 смена

Данас идем кући.