Војска 2

17.09.2003.

            Ево дан, за даном и иде некако и ова војска. Мало нас форсирају због дана везе и заклетве, да научимо да марширамо стројеви корак, па да ставимо нож на пушку, па да га скинемо и све то парадно. Цео божији дан. Нож на...! Нож скини! Нож на...! Нож скини!Јебем ти и Ниш и 270 км од куће и војску и параду...

20.09.2003.

            Једно од најважнијих занимања којим се ми војници ових дана бавимо је скупљање лишћа. Зона одговорности наше чете је испред команде и дуж ограде код команде. То је врло тежак и одговоран задатак. Млатнеш метлом лево, десно, два три пута, па седиш 15 минута, момци гледају девојке, које пролазе улицом, ја фин, па имам девојку, па не гледам друге. Данас нам је потпоручник рекао да ћемо за заклетву добити 3 дана викенд. Ето већ је и заклетва близу, још мало па крај рока... још само 8 и по месеци... Ваљда ће га скратити. Овде у војсци уопште није лоше. Постоје разни системи зезања и прилично другачији језик. На пример има речи које у обичном животу значе једно, а овде друго, нпр: коцкање, секс, ладовина, ситно... Ево један пример како зајебавају нас обичне војнике. Овде има разглас преко кога нам пуштају музику током дана кад немамо обуку. Једна од чешћих песама је она од оне тужне реп групе 187 Секс само секс . Е ова песма овде има посебно значење, јер у војсци је секс кад старешине крену да јебу војску, то јест да је малтретирају. Под тим се подразумева да поново скоцкаш кревет, иако је он савршен, да чистиш већ очишћену пушку, да радиш гсп (генерално сређивање просторија). Тако да нас војнике прилично погађа ова песма.

Невероватно је колико овде болују од коришћења разних скраћеница рмр (ратна материјална резерва), пдч (помоћник дежурног чете или у војничком преводу помоћник дежурног чмара), тзв, абхо итд. Још једна од војничких омиљених песама је она од Магазина Дани су без броја, имена и боја, што тачно описује наше дане. А има и она нова обрада Моделсица оне старе песме Идола Ретко те виђам са девојкама, а виђам те сваки дан, око тебе су дечаци... потпуно у духу овдашње свакодневнице.

Јуче смо ишли на гађање. Били смо негде у околини Житорађе. Потрпали нас у аутобусе, под пуном борбеном опремом: пушка, маска, шлем, борбени ранац и рап ( торбица за оквире са муницијом) плус нека торбица, коју популарно зовемо гуштерача. Стигли смо у неку пустару, па после неких километар и по пешке, дођосмо до места, где ћемо гађати. Ово гађање је вршено бојевом муницијом (правим мецима), па смо добили упозорења о строго озбиљном понашању, јер прави меци су прави – убијају човека. Главна ствар је да пушку не смеш да упериш нигде осим у мету. У супротном, мајор нам је рекао, да ће сваког ко почне па макар и случајно да прави глупости, лично ишутирати ногама. И онда дода: И те шлемове ви не носите због метака, него да вас заштите од мојих чизама. Мајор нам је баш добар. Његове речи упућене мом другару Коварбашићу док је гађао мету су: Лево, лево, лево, где гађаш, јебем те смотана! Био сам солидан на гађању: 4 од 6 метака у центар мете на 100 метара даљине.

Данас смо овде имали прославу поводом дана везе. Постројили нас пред бину, па смо мало радили почасне радње с пушком и ножем, мало слушали досадне говоре, а највише смо се пржили и знојили на сунцу. Најсмешнија ствар се десила јутрос на проби. Каже нам један мајор:... е онда ће генерал одржати говор, кад он каже ово, а ви онда спонтано аплаудирајте... Еј, спонтано, а по наређењу. Смешно и нелогично, али се човек у војсци навикне на гомилу таквих ствари. Има овде пар момака који су пробали да се шале на мој рачун, али су се грдно покајали, јер мој језик је виспренији од њихових и отровнији од звечаркиног. Е од тада ме пар њих зове: Зли.

21.09.2003.

Данас је недеља. У војничком животу то значи дебела ладовина. Устанеш ујутро око 6 и 15, идеш на доручак, онда нас врате, па истресемо ћебад, а онда једно сат времена гсп (генерално сређивање просторија). Данас сам ја био редар спаваоне: затегао кревете, изџогирао под и готово. Онда пауза сат времена, па купање, па пауза, па ручак и онда ладовина цео дан. Недеља је омиљени војнички дан. Да се окупаш и ручаш у војсци ти треба 3 сата, од тога купање траје 4 минута, ручак 15, а све остало је чекање. Толико о ефикасности у нашој војсци.

Овде сваки дан једем кувана јаја, обично за доручак или вечеру, а често и за доручак и за вечеру. Ко ми спомене јаја после војске нек се добро припази. Храна је овде катастрофа није ни чудо што ми мама каже да сам смршао. Још један проблем је што ја слабо једем слатко, па не купујем у кантини ни чоколадице, ни кекс, ни наполитанке којима друга војска утољава глад. Уосталом, смршати и није тако лоше и онако сам имао неколико килограма вишка.

23.9.2003.

Вечерас су нас старешине мало зајебавале. Кад смо се постројили за вечерњу прозивку, неки мајмуни нису стали како треба и смирили се, па су нас натерали да се поново обучемо, па да се свучемо и ту смо изгубили гомилу времена.

24.9.2003.

Јутрос смо имали паклено физичко. Боле ме сви мишићи које имам, а и они за које нисам мислио да имам.  Ноге не осећам, једва идем. А после смо ишли до касарне Пантелејмон на пробу заклетве. То је неких 5, 6 километара одавде или се бар нама тако чинило.

27.9.2003.

Данас је била заклетва. Смешна ствар кад погледаш каква нам је држава. Пуштени смо на први викенд кући. ЈУПИ!!!!!!!!!!!!!!!!