После неког времена све ме ово сморило, а и Јована није била баш заинтересована за моје скривене таленте, па сам почео да размишљам да не би било лоше да се вратим у хотел, али од Новице и Дарета ни трага ни гласа. Прокувао сам скроз. Пробијем се до шанка, наручим једно никшићко, потпуно заборављајући на Балтик који сам пио и шта може да ми се деси кад помешам пиће. Седим, пијуцкам и...
Баш сам био жедан, где ли су ова двојица, да нису отишла без мене, добро је па прође домаћи блок, овај страни може да се поднесе, није лош овај ејс оф бејс, ено га Даре, Дарееее, може пиво, може Жељо, дај два пива, па где си се ти изгубио, ма пусти ме, шта је, шта је било, где си био, шетао сам, с ким си шетао, ма с неким рибама из б, то је била нека мало дужа шетња, а Даре, је л’ било шта, ма било је, жуљ на нози и отпале ноге, није ваљда ништа, па где сте шетали, око дискотеке, шетали смо до Бечића, докле, до Бечића, па ти ниси нормалан, па с ким си шетао, ма знаш ону Сању, знам, вас двоје, сами, ма јок, кажем ти са рибама, је л’ слушаш ти мене, ма мало ми попустила пажња, па колико њих, ишла и њена најбоља другарица, хахахахахааххахаах, најгора варијанта, па јеси ли успео нешто, ништа, можда, видећу, а ти, задњи пут си се мотао око Јоване, играш ко Ђогани, ма марш тамо, шта је било, ма ништа, изгубио сам ритам, а она није хтела спори плес, е мој Жељо, ништа од нас, оћемо да палимо у хотел, чекај да видимо шта ће после овог страног блока, ајмо по још једно, ај, а Новица, где је, ма с Тиком запалио у хотел, пази овај ди џеј опет хоће нешто да каже, нисам видео брбљивијег ди џеја од овог, а сада за госте из Обреновца мало спорији ритам, највећи хит ове године, шта ли ће овај да пусти Даре, па спору ствар, Дјуран Дјуран сто посто, но ординари ворлд, то је најбоља спора ствар, Даре шта је ово, загрли ме, пођи путем куда иду кукавице, Цеца Даре, палимо одмах, ово народњаке пуштају, идемо Жељо...
Чекај Жељо, не могу тако брзо уз степенице, ајде бре Даре, стигло ме пиво, ево идем, где ћемо после, немам појма, видећемо где су ова двојица, ево их у соби, шта је Тико, оће ли оне из б и вечерас да се купају, неће, Жељо је л’ ти сад боље, ма где ми боље, шта ти је, ништа Новице, мало ми се узмували Балтик и пиво, па што пијеш кад ти шкоди, гле ко ми каже, једва стојиш, ја, па ти Новице, није тачно, ја имам систем, средио сам се и сад могу испочетка, који систем, пијем само пиво, па шта онда, ништа кад дође до врха ја га само избацим, мало гледам у шољу и готово, одакле ми кафа сад, шта ће ти кафа Жељо, па да гледам у шољу Новице, геније, па није то та шоља, иди мало поврати и можеш пива колко хоћеш, ма не могу да повратим, ја не повраћам, чекај Жељо, где ти је малиција Тико, шта ћеш с малицијом Даре, чекај Жељо, сад ћемо да те оправимо, бежи бре тамо, не прскај ме, маму ли ти јебем, угуши ме, чекај док изађем, хахахахахахахах, оде Жеља да се среди, ти си бре луд, потроши ми целу малицију, испустиће душу тамо, где си Жељо, јеси ли се смирио, јесам, сад ћу да ти разбијем главу, полако, полако, смири се, ала миришеш, сад ће све рибе да падну пред тобом, хоће ал’ у несвест од овог смрада, ма дај Жељо, зелена малиција је опијум за жене, јесте ал’ не у овој количини, има да смрдим до Обреновца, ма не смрди малиција, мени смрди, ајмо, где ћемо Даре, звала нас Тијана код ње у собу, тамо се сви скупљамо, журка се наставља....
Даре, добро је овде, није лоше Жељо, није лоша мјуза, твоје су мисли биле далеко, хтела си у фото моделе, је л‘ ти боље, јесте, чим сам мало спрао онај смрад од малиције, спрао, само се ти теши, добар дан, добар дан, најлепши је онај дан, кад се будиш насмејан, чекај мало Тијана, да седнем ту, седи Желимире, јеси ли добро, јесам, мало ми се врти, што, мало си попио, нисам, знаш ме, ма знам те, зато и питам, ма скоро су ме отровали малицијом, ти си сав мој бол, ти си сав мој бол, мало тише Желимире, не певај тако гласно, избациће нас, ма што би нас избацили, баш смо добри, мало ти се умрсила коса Желимире, јесте, дужа је него моја, аха, могу ли мало да прилегнем, ајде, спустим главу у њено крило, е одавде је поглед мало бољи, еј, Даре пусти Ослободиоце, пст Желимире, одмарај, рескирај, рескирај, еј је л‘ спава Жеља, не спавам, умро сам због ваше малиције, хахахахахах, затворим очи на тренутак, чујем Ослободиоце, редом иду песме, Даре и Велибор певају пијаним гласовима, одједном мук, само се музика чује, отворим очи, видим Велибора, седи испред огледала и фиксира се погледом, нагло отрежњен, поред њега стоји разредна, рука ти дрхти, чело се зноји, сви је гледају, смеје се она, стоји крај Велибора, кажи четвртак, четвртак разредна, рече он брзо, редом сви кажите, Дарко, четвртак, Новице, четвртак, Пантићу, четвртак, Јовановићу, кажи четвртак, не блефирај сестро, коцкаш са јачим, са ђаволовим репом ти се качиш, Јовановићу, кажи четвртак, чееетвррртак, па само си се ти Јовановићу напио, нисам, ајде свако у своју собу, сад ћемо, оде она, рескирај, рескирај....
Нема коментара:
Постави коментар